Nauka potvrđuje

Opšte je poznato da gojaznost demonstrira simbiotski odnos sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, steatozom (masna jetra), hroničnom opstruktivnom bolesti pluća i čitavom plejadom drugih imunosupresivnih i imunokompromitujućih stanja.

Mi neophodne makro i mikronutrijete ne proizvodimo fotosintezom, već ih dominantno unosimo ishranom i taj odnos najjasnije vidimo na vezi između mikronutrijenata i imunoloških i fizioloških funkcija. Bez gvožđa kiseonik i ugljen dioksid ne bi mogli biti transportovani u, odnosu izvan ćelija. Selenijum je imunomodulator koji pretežno deluje antiinflamatorno, deficiti vitamina B9 i B12 su najčešći uzročnici makrocitne anemije, C vitamin je značajan antioksidans koji uspešno neutrališe slobodne radikale i tako dalje.

Naše zdravlje reguliše i održava homeostaza. Ovo je stanje ekvilibrijuma, tj balansa mnogih internih biohemijskih i fizioloških parametara, koji su odgovorni za izuzetno precizno održavanje okruženja unutar kog jedan kompleksni sistem, poput našeg, može najoptimalnije i funkcionisati, a svake značajnije oscilacije te klackalice prate i simptomi koje povezujemo sa mnogim bolestima.

Jedna od čestih nutricionističkih zabluda je da je šećer de facto loš. Ovo nije tačno. Ono što je tačno je to da je unošenje neprimereno visoke koncentracije šećera loše. Ugljeni hidrati su jedna od 3 grupe makronutrijenata koje metabolišemo, a metabolizam je skup kompleksnih fizioloških, odnosno biohemijskih procesa u kojima se neki od tih makronutrijenata koristi kao izvor energije. I ugljeni hidrati i masti i proteini se na različite načine transformišu u isti metabolički intermedijer (Acetil Koenzim-A), odnosno prekursor koji nakon serije oksido-redukcionih reakcija služi kao osnova biosinteze takozvanog „molekula energije“, adenozin trifosfata (ATP).

No, vratimo se na šećer i zbog čega on ima lošu reputaciju. Prehrambena industrija ima vrlo lošu naviku da koristi šećer kao pojačivač ukusa, zbog čega se on može naći, a ponekad i u ogromnim koncentracijama i tamo gde treba i tamo gde ne treba. Recimo, u samo 600 mL gaziranog pića Mountain Dew je prisutno 77 grama šećera, odnosno 19 supenih kašika i tako prosečan čovek, kada o tome ne razmišlja, može potencijalno uneti koncentracije šećera koje su 10 ili više puta iznad preporučene i upravo je ovo razlog isčašene homeostaze koja prethodi nastanku mnogih bolesti koje vremenom postaju hronične. No, zbog čega je to tako?

Svako ko je je u nekom momentu sumnjao na dijabetes je vadio krv i merio (Hb)A1c. A na šta se zapravo odnosi ovaj parametar? Pa, odnosi se na koncentraciju takozvanog glikovanog hemoglobina, tj glikohemoglobina koji nastaje tako što se glukoza, koja više nema gde, veže za crvena krvna zrnca. Rezultat je retroaktivan, zato što je ono što vidimo u stvari uvid u koncentraciju glikohemoglobina koja je prisutna 2-3 meseca pre momenta vađenja krvi.

Zbog čega se ovo dešava? Slobodna glukoza je *izrazito* proinflamatorna i njeno deponovanje u tkivu može i hoće izazvati teške povrede (poput slepila ili gangrene kod loše kontrolisanog dijabetesa), a visok broj masnih ćelija podrazumeva stvaranje jednog izrazitog proinflamatornog okruženja, a za razliku od akutne inflamacije, koja je regenerativna, hronična inflamacija je imunosupresivna i upravo zbog ovakvog okruženja nastaje geneza mnogih bolesti koje se dovode u vezu sa gojaznosti. Konkretnije: nastaje smanjena proizvodnja citokina – ovo su hemijski glasnici preko kojih naš imuni sistem komunicira između sebe, ali i sa drugim sistemima. Zabeležene su i disfunkcije prirodnih ćelija ubica (koje prepoznaju i eliminišu abnormalne prokancerogene ćelije) i makrofagnih ćelija (koje poput Pac Mana iz igrice eliminišu mirkobe) i slično. Apsolutno svaka bolnička populaciona studija će pokazati da su gojaznost i dijabetes komorbiditeti koji su najzaslužniji za uvećanu incidencu sepse tj bakterijemije i da ona predstavlja jedan od najvećih faktora loše kliničke slike i otežanog lečenja pacijenata.

Zašto ovo pišem? Moja sestra i ja se ne slažemo oko mnogih stvari, ali jedna od naših bitnijih sličnosti je u tome što gojaznost interpretiramo kao uzrok pojave mnogih bolesti, a koje se pored toga što se mogu regulisati, takođe i mogu potpuno izlečiti korigovanjem životnih navika i načina ishrane. Na ovoj stranici se može pročitati više o tom programu, čiju uspešnost najslikovitije demonstriraju njene „pre i posle“ fotke. https://konacnovitki.com/o-programu/

Uz ovaj komentar ću okačiti i njene „pre i posle“ fotke, kao i par sličica o regulaciji šećera koje sam napravio.